Софтверска платформа за праћење подржава више од 10000 уређајаје веома моћна софтверска платформа. Претходник ГПС система је систем за сателитско позиционирање Меридиан (Трансит) који је развила америчка војска. Развијен је 1958. године и званично пуштен у употребу 64. Систем ради са звезданом мрежом која се састоји од 5 до 6 сателита и заобилази Земљу највише 13 пута дневно и не може да пружи информације о надморској висини, а тачност позиционирања је није задовољавајуће. Међутим, Меридиан систем је омогућио одељењу за истраживање и развој да стекне прелиминарно искуство у сателитском позиционирању и проверио изводљивост позиционирања сателитским системом, постављајући темеље за развој ГПС система. Зато што је сателитско позиционирање показало велике предности у навигацији, а систем Меридијан има огромне недостатке у подморничкој и бродској навигацији. Војска, ваздухопловство и државна служба САД сматрају да постоји хитна потреба за новим сателитским навигационим системом.
У ту сврху, Лабораторија за истраживање морнарице САД (НРЛ) предложила је план под називом Тинматион за формирање глобалне мреже за позиционирање са 12 до 18 сателита на висини од 10.000 км и лансирала експериментални сателит у 67, 69 и 74. Атомски На овим сателитима је првобитно тестиран часовни систем који је основа за прецизно позиционирање ГПС система. Америчко ваздухопловство је предложило план 621-Б са 4 до 5 сателита у свакој констелацији како би се формирале 3 до 4 сазвежђа. Сви ови сателити користе синхрону орбиту, а остали користе нагнуту орбиту са периодом од 24 сата. План користи псеудослучајни код (ПРН) као основу за ширење сигнала сателитског домета. Његова моћна функција може да га открије чак и када је густина сигнала мања од 1% буке околине. Успешна употреба псеудо-случајних кодова је важна основа за успех ГПС система. План морнарице се углавном користи за обезбеђивање нискодинамичног дводимензионалног позиционирања за бродове, а план ваздухопловства може да пружи високодинамичне услуге, али систем је превише сложен. Будући да ће развој два система истовремено изазвати огромне трошкове и да су ова два програма дизајнирана да обезбеде глобално позиционирање, Министарство одбране Сједињених Држава спојило је ова два у један 1973. године, а сателитску навигацију и заједничко позиционирање које је водило Министарство одбране Под руководством Бироа за планирање (ЈПО), такође је основала канцеларију у Одељењу за ваздухопловство и свемир у Лос Анђелесу. Организација има много чланова, укључујући представнике америчке војске, морнарице, маринаца, министарства саобраћаја, агенције за одбрамбено мапирање, НАТО-а и Аустралије.
Софтверска платформа за праћење подржава више од 10000 уређаја су ваши добри избори.
